simplificator-babel 0.0.4 → 0.1.0

data/lib/data/udhr_txt/udhr_src.txt

@@ -1,220 +0,0 @@
-Universal Declaration of Human Rights - Sardinian, Logudorese
-© 1996 – 2009 The Office of the High Commissioner for Human Rights
-This plain text version prepared by the “UDHR in Unicode”
-project, http://www.unicode.org/udhr.
----
-
-DECRARATZIONE UNIVERSALE E SOS DERETOSDE S'ÒMINE
-      Proclamada dae sas Natziones Unidas su 10 de nadale de su 1948
-   
-      [Preamble]
-      Cunsiderende chi su reconnoschimentu de sa dinnidade inerente a totu sos membros de sa famìlia umana e de sos deretos issoro eguales e inalienàbiles costìtuit su fundamentu de sa libertade, de sa zustìssia e de sa paghe in su mundu,
-      Cunsiderende chi su misconnoschimentu e su dispretziu de sos deretos de s'òmine ant zutu a atziones de barbaridade chi bulluzant sa cussèntzia de s'umanidade e chi sa bènnida de unu mundu in ue sos èsseres umanos ant a esser lìberos de faeddare e de creer, liberados dae su terrore e dae sa misèria, est proclamadu comente s'isetu prus mannu de s'òmine,
-      Cunsiderende chi est essentziale chi sos deretos de s'òmine siant garantidos dae unu rezìmene de deretu, a manera chi s'òmine non siat custrintu prus, comente remediu estremu, a si bortare contra a sa tirannia e a s'opressione,
-      Cunsiderende chi est essentziale a animare s'isvilupu de sas relatziones de amighèntzia intre sas natziones,
-      Cunsiderende chi in sa Carta sos pòpulos de sas Natziones Unidas ant proclamadu torra sa fide issoro in sos deretos fundamentales de s'òmine, in sa dinnidade e su balore de sa pessone umana, in s'egualidade de sos deretos de sos òmines e de sas fèminas, e chi issos si sunt decrarados dispostos a favorire su progressu sotziale e a instaurare cunditziones mezus de bida in una libertade prus manna,
-      Cunsiderende chi sos Istados Membros si sunt postos de acordu pro assegurare, in cooperatzione cun s'Organizatzione de sas Natziones Unidas, su respetu universale e efetivu de sos deretos de s'òmine e de sas libertades fundamentales,
-      Cunsiderende chi un'idea comuna de custos deretos e libertades tenet s'importàntzia prus manna pro cumprire custu acordu,
-      s'Assemblea Zenerale proclamat
-      custa decraratzione universale de sos deretos de s'òmine comente s'ideale comunu chi totu sos pòpulos e totu sas natziones depent sighire pro fagher a manera chi totu sos indivìduos e totu sos òrganos de sa sotziedade, tenende semper in coro custa Decraratzione, s'isfortzent, cun s'amaestramentu e s'educatzione, pro isvilupare su respetu de custos deretos e libertades e pro nd'assegurare, cun mesuras progressivas de òrdine natzionale e internatzionale, su reconnoschimentu e s'aplicatzione universales e efetivas, siat in mesu de sas populatziones de sos Istados Membros etotu, siat in mesu de cussas de sos territòrios postos suta de sa zurisditzione issoro.
-   
-      Artìculu 1
-      Totu sos èsseres umanos naschint lìberos e eguales in dinnidade e in deretos. Issos tenent sa resone e sa cussèntzia e depent operare s'unu cun s'àteru cun ispìritu de fraternidade.
-   
-      Artìculu 2
-      Onzi unu podet fagher baler totu sos deretos e totu sas libertades proclamadas in sa Decraratzione presente, sena distintzione peruna, mescamente de ratza, de colore, de sessu, de limba, de relizione, de opinione polìtica o de onzi àtera opinione, de orìzine natzionale o sotziale, de cunditzione, de nàschida o de onzi àtera cunditzione.
-      In prus, no at a esser fata peruna distintzione fundada supra s'istatutu polìticu, zurìdicu o internatzionale de su paìsu o de su territoriu dae ue una pessone podet benner, chi custu paìsu o territoriu siat indipendente, suta tutela, no autònomu o assuzetadu a una limitatzione cale si siat de soveranidade.
-   
-      Artìculu 3
-      Onzi individuu tenet deretu a sa bida, a sa libertade e a sa seguràntzia de sa pessone sua.
-   
-      Artìculu 4
-      Nemos at a poder esser mantesu ne in istadu de iscravitùdine, nen de terachiu; s'iscravitùdine e sa trata de sos iscraos sunt preubidas in totu sas formas.
-   
-      Artìculu 5
-      Nemos at a poder esser assuzetadu a sa tortura, ne a penas o a tratamentos crudeles, inumanos o degradantes.
-   
-      Artìculu 6
-      Onzi unu tenet su deretu a su reconnoschimentu in onzi logu de sa personalidade zurìdica sua.
-   
-      Artìculu 7
-      Totus sunt eguales in cara de sa leze e tenent deretu sena peruna distintzione a una tutela eguale de sa leze. Totus tenent deretu a una tutela eguale contra a onzi discriminatzione chi diat contraìgher sa Decraratzione presente e contra a onzi istigamentu a custa discriminatzione.
-   
-      Artìculu 8
-      Onzi pessone tenet deretu a unu recursu efetivu a sas zurisditziones natzionales cumpetentes contra a sos atos chi bìolant sos deretos fundamentales chi li sunt reconnotos dae sa costitutzione o dae sa leze.
-   
-      Artìculu 9
-      Nemos podet esser arrestadu, impresonadu o esiliadu arbitrariamente.
-   
-      Artìculu 10
-      Onzi pessone tenet su deretu, in egualidade prena, a fagher intender sa boghe sua ecuamente e publicamente dae unu tribunale indipendente e impartziale, chi at a detzider, siat de sos deretos e òbrigos suos, siat de su fundamentu de onzi acusa, in matèria penale, direta contra a issa.
-   
-      Artìculu 11
-      
-         
-            Onzi pessone acusada de un'atzione delituosa si depet cunsiderare innossente finas a cando si nd'at a istabilire legalemente sa neghe in unu protzessu pùblicu in ue ant a esser asseguradas totu sas garantias netzessàrias a sa defensa sua.
-         
-         
-            Nemos at a poder esser cundennadu pro atziones o omissiones chi, in su mamentu chi sunt istadas fatas, non costituiant un'atu delituosu pro su deretu natzionale o internatzionale. In prus, non s'at a poder imponner peruna pena prus forte de sa chi fit aplicàbile in su mamentu chi s'atu delituosu est istadu cumpridu.
-         
-      
-   
-      Artìculu 12
-      Nemos at a poder esser ozetu de intromissiones arbitràrias in sa bida privada sua, in sa famìlia sua, in sa domo o in sa currispondèntzia sua, nen de atentados a s'onore o a sa reputatzione sua. Onzi pessone tenet deretu a esser tutelada dae sa leze contra a custas intromissiones o a custos atentados.
-   
-      Artìculu 13
-      
-         
-            Onzi pessone tenet su deretu de zirare liberamente e de s'isseperare sa residèntzia in intro de un'Istadu.
-         
-         
-            Onzi pessone tenet su deretu de si nch'andare dae unu logu -finas dae su suo-, e de torrare a su logu suo.
-         
-      
-   
-      Artìculu 14
-      
-         
-            Onzi pessone, si est pessighida, tenet su deretu de si chircare asilu e de otenner asilu in àteros logos.
-         
-         
-            Custu deretu non podet esser chircadu si sa pessone est pessighida pro unu crìmine de deretu comunu o pro atziones contràrias a sos fines e printzìpios de sas Natziones Unidas.
-         
-      
-   
-      Artìculu 15
-      
-         
-            Onzi individuu tenet deretu a una natzionalidade.
-         
-         
-            Nemos podet esser privadu de sa natzionalidade sua, nen de su deretu de cambiare natzionalidade.
-         
-      
-   
-      Artìculu 16
-      
-         
-            Dae cando sunt baganzos, s'òmine e sa fèmina, sena perunu impedimentu pro sa ratza, sa natzionalidade o sa relizione, tenent su deretu de si cojuare e de si fagher una famìlia. Issos tenent sos matessi deretos in ocasione de su cojuiu, a pustis de su cojuiu e in s'ora de s'isparzimentu.
-         
-         
-            Su cojuiu s'at a poder fagher petzi cun s'acordu lìberu e prenu de sos isposos.
-         
-         
-            Sa famìlia est s'elementu naturale e fundamentale de sa sotziedade e tenet deretu a esser tutelada dae sa sotziedade e dae s'Istadu.
-         
-      
-   
-      Artìculu 17
-      
-         
-            Onzi pessone, sola chi siat o a cumone, tenet deretu a sa propiedade.
-         
-         
-            Nemos podet esser privadu arbitrariamente de sa propiedade sua.
-         
-      
-   
-      Artìculu 18
-      Onzi pessone tenet deretu a sa libertade de pessamentu, de cussèntzia e de relizione; custu deretu ìmplicat sa libertade de cambiare relizione o idea, e finas sa libertade de manifestare sa relizione o s'idea sua, a sa sola o a cumone, siat in pùblicu siat in privadu, cun s'insinnamentu, sas pràticas, su cultu e su cumprimentu de sos ritos.
-   
-      Artìculu 19
-      Onzi individuu tenet deretu a sa libertade de opinione e de espressione. Custu ìmplicat su deretu a no esser pessighidu pro sas opiniones suas e su de chircare, de retzire e de difunder, sena cunsideru de peruna frontera, sas informatziones e sas ideas cun onzi zenia de mediu.
-   
-      Artìculu 20
-      
-         
-            Onzi pessone tenet deretu a sa libertade de reunione e de assotziamentu patzìficu.
-         
-         
-            Nemos podet esser obrigadu a fagher parte de unu sotziu.
-         
-      
-   
-      Artìculu 21
-      
-         
-            Onzi pessone tenet su deretu de intrare in parte de sa diretzione de sos afares pùblicos de su logu suo, siat diretamente, siat tràmite rapresentantes isseperados liberamente.
-         
-         
-            Onzi pessone tenet su deretu de intrare, in cunditziones de egualidade, in sas funtziones pùblicas de su paìsu suo.
-         
-         
-            Sa boluntade de su pòpulu est su fundamentu de s'autoridade de sos poderes pùblicos; custa boluntade si depet espressare cun eletziones onestas chi depent esser fatas periodicamente, cun botu universale eguale e segretu o cunforma a una norma ecuivalente chi asseguret sa libertade de botu.
-         
-      
-   
-      Artìculu 22
-      Onzi pessone, comente membru de sa sotziedade, tenet deretu a sa seguridade sotziale, chi est fundada pro otenner su godimentu de sos deretos econòmicos, sotziales e culturales indispensàbiles a sa dinnidade e a s'isvilupu lìberu de sa personalidade sua, pro more de s'isfortzu natzionale e de sa cooperatzione internatzionale, a pustis de aer tentu in contu s'organizatzione e sas richesas de onzi paìsu.
-   
-      Artìculu 23
-      
-         
-            Onzi pessone tenet deretu a su traballu, a isseperare liberamente su traballu suo, a cunditziones de traballu ècuas e chi podant acuntentare, e a sa protetzione contra a sa disocupatzione.
-         
-         
-            Totus tenent su deretu, sena peruna discriminatzione, a unu salariu eguale pro unu traballu eguale.
-         
-         
-            Chie traballat tenet deretu a una paga ècua e chi l'acuntentet, chi asseguret a issu e a sa famìlia sua un'esistèntzia chi siat cunforma a sa dinnidade umana e cumpretada, si si podet, dae totu sos àteros mèdios de tutela sotziale.
-         
-         
-            Onzi pessone tenet su deretu de fundare sindicados paris cun àtere e de intrare in sos sindicados pro difender sos interessos suos.
-         
-      
-   
-      Artìculu 24
-      Onzi pessone tenet deretu a su pasu e a su disaogu e mescamente a unu lìmite zustu de su tempus de traballu e a lissèntzias periòdicas pagadas.
-   
-      Artìculu 25
-      
-         
-            Onzi pessone tenet deretu a unu gradu de bida bastante pro l'assegurare sa salude, su bonistare suo e su de sa famìlia sua, mescamente pro s'alimentatzione, sa bestimenta, sa domo, sas curas mèdicas e finas pro sos servìtzios sotziales indispensàbiles; tenet deretu a sa seguridade si est disocupada, malaìda, imbàlida, biuda, betza o si at pèrdidu sos mèdios suos pro campare a pustis de eventos indipendentes dae sa boluntade sua.
-         
-         
-            Sa maternidade e s'infàntzia tenent deretu a un'azudu e a un'assistèntzia particulare. Totu sos pitzinnos, chi siant naschidos foras de su cojuiu o a pustis, godint de sa matessi tutela sotziale.
-         
-      
-   
-      Artìculu 26
-      
-         
-            Onzi pessone tenet deretu a s'educatzione. S'educatzione depet esser gratuita, a su nessi pro s'insinnamentu elementare e fundamentale. S'insinnamentu elementare est obrigatoriu. S'insinnamentu tènnicu e professionale depet esser zeneralizadu; s'intrada a sas iscolas superiores depet esser aperta in egualidade prena a totus, cunforma a su mèritu issoro.
-         
-         
-            S'educatzione depet punnare a s'isvilupu prenu de sa personalidade umana e a s'afortimentu de su respetu de sos deretos de s'òmine e de sas libertades fundamentales. Issa depet favorire sa cumprensione, sa toleràntzia e s'amighèntzia intre totu sas natziones e totu sos grupos ratziales o reliziosos, comente puru s'isvilupu de sas atividades de sas Natziones Unidas pro su mantenimentu de sa paghe.
-         
-         
-            Babos e mamas tenent, comente prioridade, su deretu de isseperare sa casta de educatzione de dare a sos fizos issoro.
-         
-      
-   
-      Artìculu 27
-      
-         
-            Onzi pessone tenet su deretu de pigare parte liberamente a sa bida culturale de sa comunidade, de godire de sas artes e de tenner parte in su progressu sientìficu e in sos benefìtzios chi nde resurtant.
-         
-         
-            Onzi unu tenet su deretu a sa protetzione de sos interessos morales e materiales chi derivant dae cale si siat produtzione sientìfica, literària o artìstica de sa cale est autore.
-         
-      
-   
-      Artìculu 28
-      Onzi pessone tenet deretu chi rennet, in àmbitu sotziale e in àmbitu internatzionale, un'òrdine fatu a manera chi sos deretos e sas libertades proclamadas in sa Decraratzione presente bi podant agatare efetu cumpretu.
-   
-      Artìculu 29
-      
-         
-            S'individuu tenet deveres cun sa comunidade in ue petzi est possìbile s'isvilupu lìberu e prenu de sa personalidade sua.
-         
-         
-            In sa pràtica de sos deretos suos e in su godimentu de sas libertades suas, onzi unu est assuzetadu e bia a sas limitatziones istabilidas dae sa leze petzi cun s'intentu de assegurare su reconnoschimentu e su respetu de sos deretos e libertades de àtere e cun su fine de atatare sos disizos zustos de sa morale, de s'òrdine pùblicu e de su bonistare zenerale in una sotziedade democràtica.
-         
-         
-            Custos deretos e libertades no ant a poder, in perunu casu, esser praticados in manera contrària a sos fines e printzìpios de sas Natziones Unidas.
-         
-      
-   
-      Artìculu 30
-      Non b'at perunu disponimentu de custa Decraratzione chi podat esser interpretadu comente implicante pro un'Istadu, un'aggrupamentu o un'individuu unu deretu cale si siat a si dare a un'atividade o de fagher un'atzione chi punnet a sa distrutzione de sos deretos e libertades chi bi sunt proclamados.
-   

data/lib/data/udhr_txt/udhr_srp_cyrl.txt

@@ -1,218 +0,0 @@
-Universal Declaration of Human Rights - Serbian (Cyrillic)
-© 1996 – 2009 The Office of the High Commissioner for Human Rights
-This plain text version prepared by the “UDHR in Unicode”
-project, http://www.unicode.org/udhr.
----
-
-ОПШТА ДЕКЛАРАЦИЈА О ПРАВИМА ЧОВЕКА
-      УВОД
-      Пошто је признавање урођеног достојанства и једнаких и неотуђивих права свих чланова људске породице темељ слободе, правде и мира у свету;
-      пошто је непоштовање и презирање права човека водило варварским поступцима, који су вређали савест човечанства, и пошто је стварање света у којем ће људска бића уживати слободу говора и веровања и бити слободна од страха и немаштинепроглашено као највиша тежња сваког човека;
-      пошто је битно да права човека буду заштићена правним системом како човек не би био приморан да као крајњем излазу прибегне побуни против тираније и угњетавања;
-      пошто је битно да се подстиче развој пријатељских односа међу народима;
-      пошто су народи Уједињених нација у Повељи поново прогласили своју веру у основна права човека, у достојанство и вредност човекове личности и равноправност мушкараца и жена и пошто су одлучили да подстичу друштвени напредак и побољшају животни стандард у већој слободи;
-      пошто су се државе чланице обавезале да у сарадњи с Уједињеним нацијама обезбеде опште поштовање и примену људских права и основних слобода;
-      пошто је опште схватање ових права и слобода од највеће важности за пуно остварење ове обавезе,
-      ГЕНЕРАЛНА СКУПШТИНА ПРОГЛАШАВА
-      ОВУ ОПШТУ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ПРАВИМА ЧОВЕКА као заједнички домет који треба да постигну сви народи и све нације да би сваки појединац и сваки орган друштва, имајући ову Декларацију стално на уму, тежио да учењем и васпитавањем допринесе поштовању ових права и слобода да би се поступним унутрашњим и међународним мерама обезбедило њихово опште и стварно признање и поштовање како међу народима самих држава чланица, тако и међу народима оних територија које су под њиховом управом.
-   
-      Члан 1.
-      Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свешћу и требаједни према другима да поступају у духу братства.
-   
-      Члан 2.
-      Сваком припадају сва права и слободе проглашене у овој Декларацији без икаквих разлика у погледу расе, боје, пола, језика, вероисповести, политичког или другог мишљења, националног или друштвеног порекла, имовине, рођења или других околности.
-      Даље, неће се правити никаква разлика на основу политичког, правног или међународног статуса земље или територије којој неко лице припада, било дајеона независна, под старатељством, несамоуправна, или дајојје сувереност на ма који други начин ограничена.
-   
-      Члан 3.
-      Свако има право на живот, слободу и безбедност личности.
-   
-      Члан 4.
-      Нико се не сме држати у ропству или потчињености: ропство и трговина робљем забрањени су у свим облицима.
-   
-      Члан 5.
-      Нико не сме бити подвргнут мучењу или свирепом, нечовечном или понижавајућем поступку или казни.
-   
-      Члан 6.
-      Свако има право да свуда буде признат као правни субјект.
-   
-      Члан 7.
-      Сви су пред законом једнаки и имају право без икакве разлике на подједнаку законску заштиту. Сви имају право наједнаку заштиту против било какведискриминације којом се крши ова Декларација и против сваког подстицања наовакву дискриминацију.
-   
-      Члан 8.
-      Свако има право да га надлежни национални судови ефикасно штитеод дела кршењаосновних права која су му призната уставом или законом.
-   
-      Члан 9.
-      Нико не сме бити произвољно ухапшен, притворен, нити протеран.
-   
-      Члан 10.
-      Свако има потпуно једнако право на правично јавно суђење преднезависним и непристрасним судом који ће одлучити о његовим правимаи обавезама, и о основаности сваке кривичне оптужбе против њега.
-   
-      Члан 11.
-      
-         
-            Свако којеоптужен за кривично дело има право да буде сматран невиним док се наоснову закона кривица не докаже најавном суђењу на којем су му обезбеђене све гарантије потребне за његову одбрану.
-         
-         
-            Нико не сме бити осуђен за дела или пропусте који нису представљали кривично дело по националном или међународном праву у време када су извршени. Исто тако не сме се изрицати тежа казнаод оне која се могла применити у време кадаје кривично дело извршено.
-         
-      
-   
-      Члан 12.
-      Нико не сме бити изложен произвољном мешању у приватни живот,породицу, стан или преписку, нити нападима на част и углед. Свако имаправо на законску заштиту против оваквог мешања или напада.
-   
-      Члан 13.
-      
-         
-            Свако има право на слободу кретања и избора становања у границамапоједине државе.
-         
-         
-            Свако има право да напусти било коју земљу, укључујући властиту, и да се врати у своју земљу.
-         
-      
-   
-      Члан 14.
-      
-         
-            Свако има право да тражи и ужива у другим земљама уточиште од прогањања.
-         
-         
-            Наово се право се нико не може позвати у случају гоњења за кривична дела која нису политичког карактера или прогона због дела која су у супротности са циљевима и начелима Уједињених нација.
-         
-      
-   
-      Члан 15.
-      
-         
-            Свако има право на држављанство.
-         
-         
-            Нико не сме самовољно бити лишен свог држављанства нити права да промени држављанство.
-         
-      
-   
-      Члан 16.
-      
-         
-            Пунолетни мушкарци и жене, без икаквих ограничења у погледу расе,држављанства или вере, имају право да склопе брак и да оснују породицу.Они су равноправни приликом склапања брака, за време његовог трајања и приликом његовог развода.
-         
-         
-            Брак се закључује само слободним и потпуним пристанком лица која ступају у брак.
-         
-         
-            Породицаје природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту друштва и државе.
-         
-      
-   
-      Члан 17.
-      
-         
-            Свако има право да поседује имовину, сам као и у заједници с другима.
-         
-         
-            Нико не сме бити самовољно лишен имовине.
-         
-      
-   
-      Члан 18.
-      Свако има право на слободу мисли, савести и вере; ово право укључујеслободу промене вере или убеђења и слободу да човек, било сам или у заједници с другима, јавно или приватно, упражњава своју веру или убеђење путем наставе, вршења култа и обављања обреда.
-   
-      Члан 19.
-      Свако има право на слободу мишљења и изражавања, што обухвата иправо да не буде узнемираван због свог мишљења, као и право датражи, прима и шири обавештења и идеје било којим средствима и безобзира на границе.
-   
-      Члан 20.
-      
-         
-            1.Свако има право на слободу мирног окупљања и удруживања.
-         
-         
-            2.Нико не може бити приморан да припада неком удружењу.
-         
-      
-   
-      Члан 21.
-      
-         
-            1.Свако има право да учествује у управљању својом земљом,непосредно или преко слободно изабраних представника.
-         
-         
-            2.Свако има право да на равноправној основи ступа у јавну службу у својојземљи.
-         
-         
-            3.Воља народајеоснова државне власти; ова воља треба да се изражава на повременим и слободним изборима, који ће се спроводити општим и једнаким правом гласа, тајним гласањем или одговарајућим поступком којим сеобезбеђује слобода гласања.
-         
-      
-   
-      Члан 22.
-      Свако, као члан друштва, има право на социјално осигурање и право даостварује привредна, друштвена и културна права неопходна за своје достојанство и за слободан развој своје личности, уз помоћ државе и међународне сарадње, а у складу с организацијом и средствима сваке државе.
-   
-      Члан 23.
-      
-         
-            Свако има право на рад, на слободан избор запослења, на правичне изадовољавајуће услове рада и на заштиту од незапослености.
-         
-         
-            Свако, без икакве разлике, има право на једнаку плату за једнаки рад.
-         
-         
-            Свако ко ради има право на праведну и задовољавајућу накнаду која њему и његовој породици обезбеђујеегзистенцију којаодговара људском достојанству и која ће, ако буде потребно, бити употпуњена другим средствима социјалне заштите.
-         
-         
-            Свако има право даобразује и да ступи у синдикате ради заштите својих интереса.
-         
-      
-   
-      Члан 24.
-      Свако има право на одмор и разоноду, укључујући разумно ограничењерадног времена и повремени плаћени одмор.
-   
-      Члан 25.
-      
-         
-            Свако има право на животни стандард који обезбеђује здравље иблагостање, његово и његове породице, укључујући храну, одећу, стан илекарску негу и потребне социјалне службе, као и право на осигурање услучају незапослености, болести, инвалидности, удовиштва, старости, илидругих случајева губљења средстава за издржавање услед околностинезависних од његове воље.
-         
-         
-            Мајке и деца имају право на нарочито старање и помоћ. Сва деца, рођена убраку или ван њега уживају једнаку социјалну заштиту.
-         
-      
-   
-      Члан 26.
-      
-         
-            Свако има право на школовање. Школовање треба да буде бесплатно бар уосновним и нижим школама. Основна настава је обавезна. Техничка истручна настава треба да буде опште доступна, а виша настава треба да буде свимаподједнако приступачна на основу утврђених критеријума.
-         
-         
-            Школовање треба да буде усмерено пуном развоју људске личности и јачању поштовања људскихправа и основних слобода. Оно треба даунапређује разумевање, трпељивост и пријатељство међу свим народима,расним и верским групацијама, као и делатност Уједињених нација заодржавање мира.
-         
-         
-            Родитељи имају првенствено право да бирају врсту школовања за својудецу.
-         
-      
-   
-      Члан 27.
-      
-         
-            Свако има право да слободно учествује у културном животу заједнице, даужива у уметности и да учествује у научном напретку и у добробити којаотуда проистиче.
-         
-         
-            Свако има право на заштиту моралних и материјалних интереса који проистичу из било ког научног, књижевног или уметничког дела чији јеон творац.
-         
-      
-   
-      Члан 28.
-      Свако има право на друштвени и међународни поредак у којем права ислободе објављени у овој Декларацији могу бити потпуно остварени.
-   
-      Члан 29.
-      
-         
-            Свако има дужност према заједници која једина омогућава слободно и пуноразвијање његове личности.
-         
-         
-            У вршењу својих права и остваривању слобода свако може бити подвргнут самооним ограничењима која су предвиђена законом у циљу обезбеђења нужног признања и поштовања права и слобода других и у циљу задовољења правичних захтева морала, јавног поретка и општег благостања у демократском друштву.
-         
-         
-            Ова права и слободе ни у ком случају не могу се извршавати противно циљевима и начелима Уједињених нација.
-         
-      
-   
-      Члан 30.
-      Ниједна одредба ове Декларације не може се тумачити као право за макоју државу, групу или лице да предузима било коју активност или да вршибило какву радњу усмерену на поништење права и слобода који су уњој садржани.
-